Uređenje profesije procenitelja nekretnina u Srbiji – šta nam donosi državno regulisanje profesije?

 

 

 

 

 

 

Danijela Ilić

 

Uređenje profesije procenitelja nekretnina u Srbiji – šta nam donosi državno regulisanje profesije?

Procene imovine i kapitala za različite svrhe u Srbiji danas rade sudski veštaci iz različith oblasti stručnosti ali i kvalifikovani profesionalni procenitelji koji su kroz duži niz godina unapređivali svoje znanje i stručne veštine kroz primenu međunarodno prepoznatih standarda procene.

Procena je alat za dobro upravljanje poslovnim aktivnostima privrednih subjekata i za podizanje transparentnosti tih aktivnosti koje će povećati poverenje među stranama koje su uključene u poslovne aktivnosti. To je od ključnog značaja za planiranje ekonomskiog razvoja jedne zemlje. Iz tog razloga, razvoj i jako pozicioniranje profesije procenitelja je veoma važno za svaku zemlju.

Kvalifikovani procenitelji nekretnina

Ministarstvo finansija je u okviru radne grupe za izradu nacrta Zakona o uređenju profesije procenitelja nepokretnosti radilo na kreiranju nacrta Zakona oko godinu dana, a javna rasprava je održana u oktobru 2015.godine. Međutim ovaj Zakon nije usvojen do danas. Povod za donošenje Zakona o uređenju profesije procenitelja nekretnina je usklađivanje sa zahtevima EU Direktive o hipotekarnim kreditima, održavanje finansijske stabilnosti i izbegavanje sistemskog rizika i pospešivanje razvoja profesije procenitelja sa ciljem jačanja kredibilnosti profesije. Nacrtom Zakona se:

• Definišu nacionalni standardi procene nekretnina i kodeks etike procenitelja,
• Definiše institucionalni okvir za sprovođenje nadzora,
• Uvodi licenca za vršenje procene vrednosti nekretnina.

Nacrt Zakona uvažava postojanje većeg broja kvalifikovanih procenitelja nekretnina u Srbiji koji raspolažu profesionalnim oznakama REV, RICS (MRICS, FRICS), MAI i za njih će dobijanje državne licence za procene nekretnina biti omogućeno po posebnom postuku.

Prvo profesionalno telo za procenitelje u Srbiji koje je izvršilo samoregulaciju procenitelja nekretnina je Nacionalno Udruženje Procenitelja Srbije – NUPS koje je još 2012.godine u Srbiji i zemljama u okruženju počeo da dodeljuje evropsku profesionalnu oznaku REV – Recognized professional valuer onim članovima koji su stekli odgovarajuće uslove za tu svrhu.  NUPS je svoj AMA status (Awarding member Association) u TEGoVA (The European Group of Valuation Associations) stekao zahvaljujući ispunjavanju svih neophodnih kriterijuma i aktivnostima na domaćem i međunarodnom planu i saradnji sa evropskim relevantnim institucijama.

REV status moze dobiti procenitelj nekretnina koji je član NUPS-a i:

• Poseduje odgovarajuće znanje i profesionalno iskustvo u teoriji i praksi procene, uključujući primenu evropskih standarda procene (EVS) ili nekih drugih ekvivalentnih standarda procene priznatih od strane TEGoVA i primenu nacionalnih standarda koji su zakonima obavezujuci (gde je primenjivo),
• Pet godina profesionalnog iskustva u poslovanju sa nekretninama od kojih 3 godine moraju uključiti profesionalno iskustvo na procenama nekretnina,
• Izvrsili su i mogu da prikažu listu od najmanje 20 samostalno urađenih procena nekretnina u poslednje dve godine,
• Imaju polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti za oblast procena nekretnina,
• Ispunjavaju dodatne uslove koje postavlja loklano profesionalno udruzenje (AMA) ili TEGoVA  u skladu sa specifičnostima lokalnog tržišta.

Status REV je znak izvršnog kvaliteta u proceni nekretnina koji međunarodnim i domaćim klijentima, korisnicima izveštaja procene nekretnina, ukazuje na kvalifikovanog procenitelja koji je dosledan visokim evropskim standardima prakse.

Tako, konkurentna prednost za REV procenitelja nekretnina leži u njihovom nivou obrazovanja i iskustva i sposobnosti da interpretiraju globalne i lokalne uticaje na vrednost, što proističe iz njihovog poznavanja i primene Evropskih Standarda Procene (EVS), ukljucujuci postovanje Etickog kodeksa TEGoVA.

Pre 2012.godine u Srbiji je postojao manji broj kvalifikovanih procenitelja nekretnina koji su članovi RICS i ASA,  koji su sopstvenom inicijativom radili na unapređenju znanja iz oblasti procena nekretnina i koristili međunarodno prepoznate standarde u svom radu.

NUPS je osnovan krajem 2006.godine, a od 2009.godine član međunarodne krovne organizacije za procenitelje IVSC i od 2011.godine član je pan evropske krovne organizacije za procenitelje nekretnina TEGoVA. Prakticno, od 2009. godine, NUPS u kontinuitetu ima licencu za prevodjenje IVS na srpski jezik i od 2011.godine licencu za prevodjenje EVS, zajedno sa pratecim smernicama, etickim kodeksima i tehnickim dokumentima.

Razvoj NUPS-a je tekao kontinuirano uzlaznom putanjom, a kvalitet članova je uvek bio prioritet u odnosu na kvantitet. Danas, NUPS ima 117 članova iz Srbije od kojih skoro polovinu čine najugledniji domaći kvalifikovani procenitelji u Srbiji.

Može se reći da je svojim aktivnostima, od osnivanja do danas, a to je skoro 10 godina, NUPS u velikoj meri doprineo razvoju profesije procenitelja nekretnina u Srbiji. Izdvajamo period od 2012 do 2016 u kojem je održano oko 1800 sati redovne edukacije za procenitelje nekretnina i oko 200 sati naprednog programa koji služi za svrhu kontinuiranog profesionalnog razvoja. Polaznici edukativnog programa za procene nekretnina su uglavnom sudski veštaci za oblast građevinarstva i arhitekture, ekonomije ali i korisnici procena kao na primer revizorske firme, banke, zaposleni u lokalnim samoupravama i javnim komunalnim preduzecima.

Ispitnu komisiju NUPS-a i komisiju za REV intervju kojim se ocenjuje profesionalna kompetencija procenitelja nekretnina cine vrhunski procenitelji sa velikim međunarodnim iskustvom i najvisim globalno prepoznatim profesionalnim oznakama.

Članovi Upravnog odbora NUPS-a su vodeći procenitelji iz različtih oblasti procena, a potiču iz najznačajnih revizorskih kuca, sa univerziteta i iz privrede.

Danas, korisnici izveštaja procene u Srbiji imaju dobar izbor kvalifikovanih procenitelja nekretnina, međutim problem je u smanjenom obimu posla, najviše zbog smanjene aktivnosti banaka i malog broja velikih i srednjih preduzeća koja izveštavaju prema MSFI, i kontinuiranom padu cene usluga procene.

Posebno kada je reč o procenama za banke, moze se reći da banke svoje liste podobnih procenitelja još uvek nisu ažurirale prema postojećem izboru domaćih kvalifikovanih procenitelja nekretnina i da i dalje u većini slučajeva banke na svojim listama podobnih procenitelja drže sudske veštake koji nemaju odgovarajuće kvalifikacije i stručnost  za vršenje procena nekretnina.

Normalno, svaki korisnik procene mora biti svestan rizika koji preuzima kada angažuje nekvalifikovano lice za procenu i ne može za lošu procenu kriviti sistem ili državu, jer danas postoji dobar izbor kvalifikovanih procenitelja nekretnina u Srbiji.

Čak i u slučajevima kada se na listi nađu domaći kvalifikovani procenitelji koji raspolažu profesionalnom oznakom REV ili RICS, najčešće im je postavljen limit za procene nekretnina do određenog iznosa. Tako, vrhunski kvalifikovani  domaći procenitelji najčešće vrše procene stanova, manjih lokala ili pojedinačnih industrijskih objekata kada je u pitanju obezbeđivanje kredita kod banaka.

Globalni trend u profesiji procenitelja nekretnina

Dosta se govori o pojmu nezavisnosti  procenitelja koji rade procene za banke, u kontekstu Nacrta Regulatornih Tehničkih Standarda – RTS (Regulatory Technical Standards on independent valuers  under Article 36(14) of Directive 2014/59/EU), koje je sastavila EBA – European Banking Authority. Iako se RTS odnosi na procenitelje banke kao kompanije, indirektno se odnose i na procenitelje kolaterala.

U Sjedinjenim Americkim Državama, nakon donošenja Zakona Dodd-Frank (2010) nezavisnost procenitelja nekretnina u odnosu na banke i druge hipotekarne institucije se ostvaruje na štetu procenitelja nekretnina tako što su ustanovljene takozvane menadžment komapnije za procene  (valuation management company) koje posreduju između naručioca procene i procenitelja, na taj način osiguravajući nezavisnost.

Uobičajeno se usluga menadžment kompanije ne naplaćuje naručiocu procene, već se proceniteljima srazmerno umanjuje naknada za uslugu procene. Dodatno, ove menadžment kompanije za potrebe kontrola procene, ukoliko ih rade, koriste automatizovane modele procene čime se dodatno umanjuje mogućnost zapošljavanja najiskusnijih procenitelja nekretnina, takozvanih kontorlora.

Pojavom menadžment kompanija u SAD došlo je do odliva velikog broja procenitelja iz struke zbog velikog nameta na njihove prihode, pa se može reći da se profesija procenitelja nekretnina polako gasi u Americi. Najverovatnije da će za 5-10 godina dobro biti procenitelj nekretnina u SAD.

Danas, stanje profesije procenitelja nekretnina u SAD je zabrinjavajuće, jer je zbog prevelike regulacije profesije i zahteva kod održavanja državne licence, i uvođenjem sistema “fire wall” između banaka i procenitelja, doslo do toga da mladi ljudi ne ulaze u profesiju jer rad u profesiji ne obezbeđuje adekvatan životni standard. Oko 62% ukupnog broja procenitelja nekretnina u SAD je između 51 i 65 godina starosti, pa i više.

Podatak preuzet iz prezentacije Appraisal institute “Valuation Qualifications in North America “ M. Lance Coyle, MAI, SRA President, Appraisal Institute Oct. 9, 2015

Svaki pokušaj banaka da podstiču osnivanje slicnih menadžment kompanija ili korišćenje postojećih, najčešće korišćenih kompanija za procene za tu svrhu, će na daleko manjim tržistima kao što je na primer naše domaće tržište prouzrokovati zaustavljanje razvoja profesije procenitelja nekretnina na samom nastanku. Na neki način, većina banaka je u Srbiji ovaj model vec testirala kroz takozvani “stress test” ili posebna dijagnostička ispitivanja (PDI) banaka, kada su procene velikih portfolia nekretnina banaka bile ugovorene sa samo 4-5 stranih firmi koje postoje u Srbiji, a koje nemaju kapaciet za takav obim posla. Te firme angažovale su podizvođače, domaće kvalifikovane procenitelje nekretnina ali i sudske veštake bez adekvatnih kvalifikacija, sa značajnim umanjenjem cene usluge procene za ovu svrhu. Kvalitet rezultata sprovedenog “stress testa” se shodno tome može i tumačiti.

Interesantno je takođe navesti trend centralnih nacionalnih banaka u razvijenim evropskim zemaljama da predlažu koriscenje automatizovanih modela procene (AVM), koje isključuju rad kvalifikovanog procenitelja na procenama stambenih nekretnina za svrhu obezbeđenja kredita.

Nakon sto je u martu 2016. odine Evropska komisija objavila obaveznu implelentaciju MCD u zemljama članicama EU, krenula je diskusija o njenoj implementaciji i vecinom su centralne nacionalne banke upravo te institucije koje predlažu nacin implementacije.

Tako na primer, Holandski parlament je u martu ove godine, prilikom diskusije o implementiranju MCD usvojio mogućnost primene modela automatizovanih procena za manje rizicne hipotekarne kredite, uz opravdanje da su takve procene jeftinije za potrošača finansijskih usluga i uz uslov da odobreni kredit ne moze preći 80% vrednosti tako procenjene stambene nekretnine.

Nedavno je centralna banka Italije napravila konsultujuci document vezano za implementaciju AVM, u kojem se obavezuje procenitelj da u svojoj proceni koristi javnu bazu podataka koja je u nadležnosti poreske uprave, a odnosi se na prosečne cene u zonama. Procenitelji u Italiji smatraju da bi to mogao biti prvi korak ka eliminicaji procenitelja i koriscenju samo rezultata masovnih procena.

Evropska AVM Alijansa (European AVM Alliance) je veoma aktivna na promociji AVM i eventualnom ograničenom korišćenju procena kvalfikovanih procenitelja u odnosu na propisano u CRR (Capital requirements Regulative), što se samo nadovezuje na sve napred izlozeno.

Kao rezultat napred navedenog, procenitelji nekretnina u Evropi vec strahuju da će uskoro njihov posao biti zamenjen rezultatima masovne procene, za odredjene svrhe procene.

U razvijenim zemljama EU, za ponovljene procene se uveliko koriste rezultati AVM.

U Srbiji je interesantno narucivanje od strane banaka i njihovo korišćenje, takozvanih “desktop” procena (procena bez unutrasnje i spoljne inspekcije nekretnine). Najčešće se ovakva instrukcija daje proceniteljima za svrhu reprocena, međutim da bi “desk top” procena bila u saglasnosti sa međunarodno prepoznatim standardima, ona mora da ispuni sledece:

• Da nije prva procena na osnovu koje se vrsi obezbeđenje kredita upisom hipteke na nekretnini,
• Da procenitelj dobije pismenu potvrdu od vlasnika nekretnine koja se procenjuje da nije bilo materijalnih ili drugih promena na nekretnini od poslednje inspekcije koju je izvršio procenitelj,
• Da, po mogucstvu, “desk top” procenu radi isti procenitelj koji je radio originalnu procenu.

Naručivanje takozvanih “reprocena” za komercijalne objekte, koje su banke dužne da obave na godinu dana, su tehnički posmatrano, i iz ugla procenitelja zapravo nove procene tih nekretnina. Naziv “reprocena” je samo uticao na to da se za ovakvo angažovanje cena rada procenitelja umanji i to višestruko. Kvalifikovani procenitelj, sve jedno, bilo procena ili “reprocena” mora da:

• Izađe na teren i izvrši inspekciju nekretnine,
• Uradi tržišnu analizu i selektuje nove inpute za procenu,
• Primeni odgovarajući pristup proceni,
• Izvrši rekonsilijaciju vrednosti dobijenih različitim pristupima.

Proceniteljima nekretnina, osim konstantnog snižavanja cene angažovanja od strane banaka, se nameće i rad za koji uopšte nisu plaćeni.

Od 2015.godine, procenitelji nekretnina dobijaju instrukcije od banaka za koje vrše procene da popunjavaju dostavljene excel sheetove podacima koji su već sadržani u redovnom izveštaju procene nekretnine koja služi kao obezbeđenje kredita.

Uputstvo koje je Narodna banka Srbije poslala svim bankama, Uputstvo o elektronskoj razmeni podataka o kreditima i procenama vrednosti između banaka i Narodne banke Srbije, odnosi se na banke i zaposlene u bankama, a ne odnosi se na spoljne saradnike banaka, procenitelje nekretnina.

Iz Uputstva se jasno čita da čitav rad povezan sa elektronskom razmenom podataka sa NBS je naložen bankama, a ne proceniteljima nekretnina.

Međutim, banake su nedvosmisleno iskazale očekivanje da rad predviđen Uputstvom NBS-a izvrše procenitelji nekretnina, bez nakande, a svako popunjavanje excel  tabela nakon izvrsene procene iziskuje još jedan do dva sata kancelarijskog posla, naravno neplacenog.

Ako je zaista interes banaka u Srbiji, kao najčešćeg naručioca usluge procene nekretnina, da postoji adekvatan broj kvalifikovanih procenitelja, što najčešće čujemo u medijima, onda je potrebno da se u svom poslovanju opredeli za korišćenje usluge kvalifikovanog procenitelja nekretnina, koji raspolaže nekom od međunarodno prepoznatih profesionalnih oznaka (REV, RICS), koji ima polisu osiguranja od profesionalne odgovornosti, koji je posvećen doživotnom profesionalnom razvoju, i koji ce nepristrasno i uz primenu strucnih znanja i veština stečenih dugogodišnjim radom na ovom trzistu i adekvatnom edukacijom u oblasti procena nekretnina, izneti i najkompleksniju procenu samostalno i uz honorar kojim moze braniti integritet i dostojantsvo ličnosti i profesije.

Slično vazi i za ostale svrhe procene nekretnina: za svrhu stečaja, izvršnog postupka, finansijskog izveštavanja, sudskih sporova itd.

Danas je u Srbiji aktuelna tema efikasnost sudova i sudskih procesa zbog otvorenog pregovaračkog Poglavlja 23 – Reforma pravosuđa.

Sudski veštaci su važan deo sudskih procesa i njihova ekspertiza i nepristrasno mišljenje će u velikoj meri doprineti bržem zatvaranju ovog poglavlja. Prema smernicama CEPEJ, European Commission for the efficiency of justice (CEPEJ), sudski veštaci su eksperti za čije angazovanje i rad je:

“zahtevan izuzetno visok standard stručnosti a njegov/njen nivo kvalifikacija mora biti u skladu sa složenosti pitanja u sudskom predmetu a takođe se zahteva nezavisnost i nepristrasnost veštaka“

Iz ovoga proizilazi da je u slučaju angazovanja sudskog veštaka za potrebe sudskog spora, u kojem sudija zahteva procenu vrednosti nekretnina, neophodno angažovati onog sudskog veštaka koji ima dokazane kvalifikacije i kompetentnost u oblasti procena nekretnina i/ili poseduje neku od međunarodno prepoznatih profesionalnih oznaka.

Po pravilu, ogroman broj sudskih veštaka nema kvalifikacije i potrebnu stručnost za procenu nekretnina, a ima doživotno Resenje o sudskom veštaku. Iz tog razloga oni nemaju interes da se dodatno edukuju u oblasti procena niti da se posvete doživotnom profesionalnom usavrsavanju, te imaju veoma niske cene svojih usluga i retko poznaju i primenjuju međunarodne standarde za procenu u svome radu.

Nacrtom Zakona je predviđeno da se ti veštaci u roku od 18 meseci dodatno edukuju u oblasti procena i polože stručni ispit za dobijanje licence. Stim u vezi, danas postoji veliki pritisak za ulazak u profesiju procenitelja nekretnina, a otpor reformi je veliki, što se moglo videti iz negativnih medijskih kampanja u odnosu na nacrt Zakona, koje su vodile interesne grupe, vecinom sudski veštaci koji ne žele da prođu osnovnu obuku za procene nekretnina. Pretpostavlja se da je to jedan od razloga što se odugovlači sa usvajanjem Zakona o uređenju profesije nekretnina.

Kada se nađu u poziciji direktnog izbora između sudskog veštaka koji nije kvalifikovan za procene i kvalifikovanog procenitelja, naručioci procena će u većini slučajeva da se odluče za sudskog veštaka zbog niže cene usluge, ne razmišljajući pri tome na posledice koje mogu imati zbog nestručno urađene procene.

Izbora ima, dovoljan broj kvalifikovanih procenitelja nekretnina je već raspoloživo u Srbiji,i ostaje na korisnicima procene da izbalansiraju cenu koju su spremni da plate za uslugu procene, kvalitet koji očekuju od procene i rizik koji mogu podneti zbog loše procene, i da donesu ispravnu odluku prilikom angažonja procenitelja nekretnina.

Na kraju, postavlja se pitanje šta novo dobijaju korisnici procena a sta procenitelji, donošenjem Zakona o uređenju profesije procenitelja nekretnina?

Klijenti koji su svesni rizika angažovanja nekompetentnih procenitelja, vec su godinama unazad angazovali procenitelje koji imaju međunarodno prepoznate oznake.

Klijenti koji nisu hteli da plate kvalifikovanog, kompetentnog, nepristrasnog i nezavisnog procenitelja, posezali su za uslugom onih kojima je omoguceno da bez odgovarajuće kvalifikacije rade ovaj posao. Takvi klijenti će u buducnosti sve više posezati za rezultatima masovne procene, za koju god svrhu je to moguće, kako bi nastavili da placaju malu cenu za ovu uslugu.

A da li ce licencirane procenitelje nekretnina čekati vise posla jer su licencirani i po kojoj ceni će izvršavati procene, to ostaje da se vidi…

Kvalifikovani procenitelji mašina, postrojenja i opreme

Slično kao i kada su u pitanju procene nekretnina, procene mašina, postrojenja i opreme predstavljaju važan deo ekonomije i društva u celini.

Inicijative za drzavno uređenje profesije procenitelja mašina i opreme za sada nema u Srbiji.

NUPS je tokom 2014.godine održao pilot edukativni program za procenitelje mašina i opreme koji je pohađalo devet procenitelja, sudskih veštaka za oblast mašinstva. Edukativni program je organizovan u saradnji sa George Badescu, FRICS, REV, nekadašnjim predsednikom rumunskog Nacionalnog Udruženja Procenitelja – ANEVAR.

Iste godine je NUPS započeo rad na procesu sertifikacije u skladu sa ISO 29990 – Trening i ispitni centar za procene mašina, postrojenja i opreme. Proces se završava u septembru 2016 i najverovatnije da će završetkom procesa NUPS postati prvi Trening i ispitni centar za procene na prostoru bivše Jugoslavije.

Za članove NUPS-a koji imaju specijalnost u oblasti procena mašina, postrojenja i opreme to bi značilo da nakon uspešno završenog NUPS edukativnog programa za procenu mašina i opreme, mogu konkurisati za globalno prepoznatu sertifikaciju kod akreditovanog tela koje to cini u skladu sa ISO/IEC 17024:2012.

Sertifikati za procenitelje mašina i opreme izdati od strane akreditovanog tela potvrđuju da je izvršena kontrola obima znanja koje je primenjivo u praksi (veštine) prema određenim standardima koji su deo sheme edukacije.

Evropsko prepoznavanje sertifikacije procenitelja prema ISO 17024 je rasprostranjeno:

Kvalifikovani procenitelji kapitala

Možda najvažnije za ekonomiju, posebno sa aspekta ekonomskog razvoja i privlačenja stranih investicija su procene vrednosti  kapitala. Procene kapitala danas u Srbiji rade sudski veštaci za oblast ekonomije i nosioci licence koju je nekada izdavalo Ministarstvo za ekonomsku i vlasničku transformaciju Republike Srbije, a prema Zakonu o svojinskoj transformaciji. Ministarstvo odavno ne postoji, a zakon je stavljen van snage, a licence koje su se izdavale više ne važe, što je i zvaničan stav Ministarstva finansija. Međutim te licence se još uvek prilažu uz izveštaje o proceni kapitala.

Međunarodne konsultantske kuće su omogućavale svojim zaposlenima – proceniteljima kapitala odgovarajuću edukaciju i sticanje međunarodnih sertifikata, i upućivale na primenu Međunarodnih standarda za procenu. Svi oni procenitelji kapitala koji nisu imali prilike da rade u takvim kompanijama, ostali su uskraćeni za osnovnu edukaciju i samim tim se u praksi javio veliki raskorak u kvalitetu i načinu rada u proceni, što naravno utiče i na kvaliteti izveštavanja i same rezultate procene, i značajno urušava kredibilitet ove profesije.

NUPS je od kraja 2015.godine postao član globalno prepoznate stručne organizacije iiBV – International Institute for Business Valuers, za procenu vrednosti kapitala, odnosno procenu vrednosti kompanija, sa željom da doprinese podizanju nivoa profesije procenitelje kapitala na svetski priznat i prepoznat nivo u Srbiji i regionu, i omogući vrhunsku edukaciju i kod nas.

Kao prvi korak koji je vec preduzet, je organizovanje međunarodno priznatih kurseva za procenu vrednosti kapitala. Od ukupno četiri osnovna seminara, prva dva će biti održana u Beogradu, u ukupnom trajanju od 8 dana uključujući i polaganje ispita, u periodu od 11. do 17. septembra ove godine, u prostorijama NUPS-a u Beogradu. Predavanja će biti na engleskom jeziku, i poziv je upućen i proceniteljima u Srbiji, i u širem regionu centralno-istočne Evrope.

Vazno je reci da iiBV trenutno razvija mehanizam na osnovu koga će procenitelji kapitala moći da steknu najviši mogući priznati status procenitelja kapitala u svetu, internacionalno priznatog, pod nazivom International Business Valuer – IBV, i ka tom putu, prvi korak je kvalitetna edukacija, svetski priznata, koju smo sada približili proceniteljima u Srbiji i regionu, i doveli je u Beograd, što značajno olakšava njenu realizaciju, i omogućava da se kompletan program zavši tokom 2016 i 2017,  istovremeno polože i ispiti, i na taj način u nakraćem mogućem roku i uz manje troškove, stekne vrhunska edukacija, svetski priznata, u oblasti procene kapitala.

NUPS ulaže maksimalne napore na kontinuiranom podizanju kvaliteta proceniteljske prakse, uniformisanju u skladu sa međunarodnim standardima za procenu i stručnom usavršavanju procenitelja različitih specijalnosti, kroz angažovanje vrhunskih profesionalaca kao predavača, organizovanje seminara u saradnji sa svetski priznatim institucijama i na taj način omogućava sticanje svetski prepoznatih sertifikata i stalno jačanje kredibiliteta procenitelja i profesionalne prakse u ovoj oblasti.

Ostaje na Klijentima je kao i na čitavom društvu  da prepozna kvalitet i kredibilitet na pravi način, poučeni različitim iskustvima u prethodnom periodu, kako na lokalnom tako i na svetskom tržištu.