Novi ciklus stručne obuke „Procena vrednosti nepokretnosti“ – PRIJAVE TOKU!

Program stručne obuke „Procena vrednosti nepokretnosti“ u jesenjem ciklusu počinje 20.09.2021.

Rezervaciju možete izvršiti slanjem prijavnog formulara na adresu NUPSa office@procenitelji.org.rs

Prijavljivanje je u toku!

Održivost utiče na tržišnu cenu nekretnina, pandemija promenila perspektivu

Onlajn medijski portal www.biznis.rs je bio jedan od pokrovitelja RICS-NUPS konferencije održane 07.09.2021. Niže vam prenosimo izveštaj o diskusiji tokom 1. sesije sa temom: Pogled kroz ružičaste naočare: Pozitivni efekti pandemije – da li smo bliže ostvarenju ciljeva održivosti i zdravlja –

 

Ko sada ulaže u održivu građevinu imaće višestruku dobit

Održivost utiče na tržišnu cenu nekretnina, pandemija promenila perspektivu

7.9.2021 17:36  Autor: Julijana Vincan

 

Pandemija korona virusa uticala je na tržište nekretnina i građevinarstvo, a posebno je istakla održivost, zelenu i zdravu gradnju, što je propraćeno zakonima i pravilnicima u vezi sa klimatskim promenama. Sve ovo je, naravno, imalo uticaja i na same cene, o čemu je između ostalog bilo reči na danas održanoj konferenciji u organizaciji Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS) i Royal Institution of Chartered Surveyors (RICS) pod nazivom„Is the Future of Real Estate Now?“.

Izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije, Dragana Korica, istakla je da je građevinski sektor jedan od najagresivnijih kada je u pitanju životna sredina, kao i da se izgradnjom zgrada nemilice troše prirodni resursi za proizvodnju materijala za gradnju.

„Da bismo obezbedili potrebnu izgrađenu sredinu za očekivani porast stanovništva, za koju postoji pretpostavka da će se u narednih 15 godina udvostručiti, jasno je da stvari moraju da se menjaju. Sve ukazuje na to da transformacija građevinskog sektora mora da ide ka jednom putu održivosti. Balans između ekonomije i životne sredine zaista postoji i naša misija je da se građevinski sektor transformiše u tom pravcu. Naša vizija je da održiva gradnja bude srce Srbije“, navela je Korica na konferenciji.

Ona je kao primer dobrog spoja ekonomije i ekologije govorila o održivoj zgradi u Švedskoj, za koju su ulaganja u samom početku bila velika, ali koja je kroz nekoliko godina ’samu sebe isplatila’.

„Zelena gradnja objedinjuje sve principe pod jednim krovom, neko to naziva i pasivni princip. Ona je tako napravljena da najviše iskoristi od sunčeve svetlosti, zatim ima solarne panele i slično, pa sakuplja kišnicu za tehničku upotrebu, zatim izvlači zagađen vazduh na gore, prirodno praveći ventilaciju. Takođe je sve podržano smart sistemom, tako da svaki korisnik podešava svoje uslove – vazduh, svetlost, ambijent, temperaturu i ostalo. Ova zgrada je bila jedna od najskupljih u samom startu, ali se kroz nekoliko godina ne samo otplatila, nego je i jedna od najodrživijih zgrada kompanije Deloitte, i zato su krenuli u izgradnju još jedne slične“, naglasila je izvršna direktorka Saveta zelene gradnje Srbije.

Kako je dodala, ovakva zgrada je veoma dobra i za korisnike, jer je dokazano da adekvatan komfor pospešuje kognitivne sposobnosti, zatim lečenje pacijenata u bolnicama, i tome slično. Korica je istakla i značaj sertifikacije zelenih objekata kao alatke za prepoznavanje zelene agende.

„Kompanije sve više prepoznaju značaj ovakvog sertifikata i beleže se ozbiljne uštede na taj način, a takve nekretnine postaju privlačnije. Procenitelji treba da uzmu ovaj aspekt u razmatranje. Takođe, uskoro će se pojaviti i WELL sertifikat na srpskom tržištu, za faze upotrebe i održavanja koje se odnose na zdravlje i sigurnost. Ovo su sve pozitivni efekti pandemije korona virusa u smislu kretanja ka održivom razvoju“, smatra Korica.

Ljudi promatraju plan projekta
Foto: Pixabay.com

Odgovorna inženjerka za energetsku efikasnost zgrada, direktorka firme Atelier Mitrović doo, arhitekta i urbanista koja se bavi veštačenjima i procenama – Slavenka Mitrović Lazarević, govorila je o napredovanju u postizanju održivosti.

„Šteta koju čovečanstvo čini na prirodnom okruženju vodi neravnoteži, a posledice toga su požari, poplave, zagađenje i drugo. Od 2007. godine procenat stanovnika koji žive u urbanim područjima nadmašio je procenat ruralnog stanovništva globalno. Prosečna površina stambenog prostora po stanovniku u poslednjih 50 godina je sve veća, izgrađeno okruženje globalno generiše 30 odsto emisije gasova godišnje, a sektor gradnje upotrebljava 32 procenta svetskih prirodnih rezervi godišnje“, izjavila je arhitekta na konferenciji Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije.

Mitrović Lazarević je dodala da se gradnjom i savremenim načinom života površine na kojima žive divlje životinje smanjuju, usled čega dolazi do njihovog mešanja sa stanovništvom, što dovodi do raznih bolesti.

„I u ovoj pandemiji je primećeno da su zdravstveni problemi koji nastaju usled zaražavanja starim i novim virusima još izraženiji kod ljudi koji žive u uslovima zagađenog vazduha. Takođe imamo i trend koji se pojavio ove i prošle godine, a to je veća potražnja za vikend kućama na planinama i rekama, usled čega se ponovo traže nekretnine sa balkonima, terasama ili parkovima u blizini, kao i stanovi sa dovoljno velikim ostavama. Bitno je reći da održivi razvoj treba da zadovolji potrebe sadašnje generacije bez dovođenja u pitanje mogućnosti budućih generacija da zadovolje svoje potrebe“, naglasila je Mitrović Lazarević.

Ona je dodala da, ako se razvoj definiše kao povećanje blagostanja, onda održivi razvoj predstavlja nesmanjivanje blagostanja tokom vremena.

„Nije dovoljno imati zelenu ili energetski efikasnu zgradu, ako se ona nalazi u okruženju koje je nastalo širenjem na zelene površine, ako je upotreba zemljišta za individualnu gradnju prevelika (prevelike površine parcela), ako je udaljenost od škole, prodavnice i ostalih sadržaja prevelika, pa je za sve neophodan transport motornim vozilom. Takođe, i ako dizajn okruženja ne podstiče i ne omogućava pešačenje, biciklizam i ostale vidove nezagađujućeg kretanja, ako je velika udaljenost od infrastrukturnih servisa (vodovod, kanalizacija, električna energija, gasni vodovi, vatrogasna služba, služba hitne pomoći…) i proizvodnje hrane, ako je materijalizacija okruženja i zgrade neekološka (u smislu ekološke ispravnosti materijala, veka trajanja materijala i objekata, ispravnosti vođenja gradilišta i sl.)“, zaključuje arhitekta.

Projektni direktor kompanije The Immune Building Standard, Daren Alen (Darren Allen), na konferenciji je govorio o konceptu zdravih zgrada koje se bave imunitetom i zdravim okruženjem u zatvorenom prostoru.

„Pre pandemije nije postojala komercijalna zgrada koja je bila priprmeljena za korona virus. Moramo da imamo otpornije zgrade, moramo da redizajniramo, reprojektujemo, osmislimo i reorganizujemo naše zgrade za vraćanje zaposlenih u poslovni prostor. Standard zdravih zgrada se stalno unapređuje u inženjerskom, arhitektonskom, medicinskom, i drugom smislu. Tu je sve bitno – kako se krećemo kroz prostor, kakvi se materijali koriste, kvalitet vazduha, kvalitet vode, a tu je važan segment i IoT (internet stvari), razni filteri, sredstva i prostori za dezinfekciju, kao i markeri za socijalno distanciranje, proizvodi za čišćenje – i to sve spada pod – zdrav način po dizajnu. Ovo je praktično projektovanje i održavanje po kome je uvek zdravlje na prvom mestu. Kako bi zgrada dobro radila za vas – morate da vidite kako da uložite danas u nju, da bi bila zdrava sutra. Tako je imuna zgrada ona u koju ljudi koji u njoj rade i borave imaju poverenja da će u slučaju pandemije i sličnih kriznih dešavanja biti pouzdana“, otkrio je Daren Alen na početku svog izlaganja, o čemu će više reči biti u narednom tekstu na portalu Biznis.rs.

 

Izvor: https://biznis.rs/novac/odrzivost-utice-na-trzisnu-cenu-nekretnina-pandemija-promenila-perspektivu/

 

Održana 3. RICS-NUPS konferencija – Is the Future of Real Estate now

Dana 7.9.2021. je održana RICS i NUPS zajednička godišnja konferencija sa temom „Is the Future of Real Estate now“

Konferencija je održana online uz prenos uživo putem web platforme uz učešće 12 govornika, stručnjaka iz Srbije, Crne Gore, Rumunije, Poljske, Češke republike, Holandije.

Tokom 3 sesije se diskutovalo o efektima pandemije na tržište i gradnji sa akcentom na održivost, zelenu i zdravu gradnju, zakonima i pravilnicima u vezi klimatskih promena, energetskim pasošima kao i o desktop procenama i bazama podataka i ulozi procenitelja u svemu navedenom.

Osim govornika, konferenciju je ove godine pratilo preko 110 učesnika iz zemlje i regiona.

Detaljnu agendu koferencije i imena govornika možete videti ovde – Agenda 7 September SRB

Niže pogledajte delić atmosfere sa online konferencije i sponzore konferencije:

 

 

 

 

RICS-NUPS konferencija 07.09.2021. – najava

Royal Institution of Chartered Surveyors – RICS i Nacionalno Udruženje Procenitelja Srbije – NUPS organizuju 3. zajedničku, sada već tradicionalnu, konferenciju 7. septembra 2021. sa početkom u 10h sa nazivom:  IS THE FUTURE OF REAL ESTATE NOW? 

Ove godine, konferencija se sastoji od 3 sesije na kojima će se diskutovati o efektima pandemije na tržište i gradnju sa akcentom na održivost, zelenu i zdravu gradnju, zakonima i pravilnicima u vezi klimatskih promena, desktop procenama i bazama podataka i ulozi procenitelja u svemu navedenom.

Agendu konferencije, biografije govornika i pokrovitelje možete pronaći na zvaničnom sajtu konferencije na sledećem linku https://nupsnavs.co.rs/sr/pocetna/

Prva konferencija u saradnji RICS i NUPS je održana 2019. godine sa temom „The future of valuation“ kada se okupilo 140 učesnika u Envoy Konferens Centru u Beogradu. Kako je to izgledalo 2019. godine možete možete pronaći na sledećem linku – VIDEO od 15.10.2019 Sledeće, 2020. godine konferencija sa nazivom „Aktuelni trendovi i mogućnosti na tržištu Jugoistočne Evrope i uloga profesionalizma u daljem razvijanju naših tržišta“ se održala ONLINE putem sa oko 170 učesnika iz cele Evrope i bila medijski propraćena od strane Real Estate magazine. Članak možete pronaći na sledećem linku https://procenitelji.org.rs/izvestaj-real-estate-magazina-sa-rics-nups-konferencije/

U skladu sa aktuelnom situacijom, i ove godine konferencija se može pratiti ONLINE, putem video platforme, dana 7.9.2021. sa početkom u 10h. Platforma je optimizovana za gledanje sa računara ali i sa mobilnog aparata.

Simultani prevod je obezbeđen.

Učešće na konferenciji se vrednuje sa 5 cpd časova kontinuirane edukacije.

Kotizacija za konferenciju je 130 EUR
Kotizacija za RICS i NUPS članove je 100 EUR

Na navedene cene se dodaje PDV. Za učesnike iz Srbije kotizacija se plaća u dinarskoj protivvrednosti po prodajnom kursu Eurobank na dan fakturisanja.

Svoje učešće na zajedničkoj RICS i NUPS konferenciji možete prijaviti na sledećem linku PRIJAVNI FORMULAR  ili slanjem e-maila na adresu office@procenitelji.org.rs

 

Objavljen je prevod na srpski jezik prvog izdanja Evropskih standarda za procenu vrednosti poslovanja EBVS 2020

Prevod prvog izdanja Evropskih standarda za procenu vrednosti poslovanja – EBVS na srpski jezik, je izašao iz štampe. Standardi su u primeni od 24.03.2020. a pripremljeni su od strane visoko kvalifikovanih evropskih profesionalaca, i konačno pružaju proceniteljima poslovanja zajednički evropski pristup utemeljen u pravnom poretku EU.

Nacionalno udruženje procenitelja Srbije (NUPS) ovlašćeno je od strane evropske organizacije TEGOVA da obezbedi prevod na srpski jezik, kako bi svojim članovima, ali i svim ostalim zainteresovanim korisnicima, omogućio pregled principa najbolje prakse u oblasti procena poslovanja.

 

TEGOVA je već izdala prve sertifikate Recognized European Business Valuer (REV-BV) a očekuje se da će nacionalna udruženja, koja su članovi TEGOVA sa specijalnim statusom, upravljati svim izdatim REV-BV sertifikatima u budućnosti.

EBVS 2020 obezbeđuje harmonizovane evropske standarde, smernice i tehničke informacije koji služe da:

– pomognu proceniteljima poslovanja u pripremi koherentnih izveštaja o proceni koje će predstaviti svojim klijentima;

– da promovišu konzistentnost korišćenjem standardizovanih definicija vrednosti i pristupa proceni poslovanja;

– omoguće korisnicima procene da potpunije prepoznaju i razumeju šta se podrazumeva pod određenim uslovima i definicijama, tako da mogu uz bolje razumevanje da koriste procene vrednosti poslovanja koje su sačinjene na osnovu instrukcija koje su oni dali;

– obezbede standardizovani kvalitet, u smislu procene vrednosti koju prepoznaje stručna i najbolja praksa, kao referentnu tačku za korisnike procene;

– obezbede precizne osnove za ekonomske analize poslovnih poduhvata;

– povećaju svest o ulozi procenitelja poslovanja;

– institucionalizuju procedure koje će najsigurnije voditi ka jasnom određivanju preciznih i nedvosmislenih izveštaja i proceni, koji su u skladu sa zakonima EU i standardima procene vrednosti i knjigovodstva;

– promovišu koherentnost u okviru EU i nacionalnim zakonodavstvima i preporukama najbolje prakse.

 

Krzysztof Grzesik REV, FRICS, Predsednik TEGOVA, navodi: ”Kao odgovor na sve veće interesovanje udruženja procenitelja, TEGOVA je pripremila Evropske standarde za procenu poslovanja koji sadrže osnove najbolje prakse u proceni poslovanja, sa kvalitetom na koji se mogu osloniti procenitelji, javne institucije, investitori i finansijske institucije u Evropskoj Uniji i šire. Kao i EVS, i Evropski standardi procene poslovanja utemeljeni su na pravnom sistemu Evropske Unije a sve definicije i koncepti procene u skladu su sa regulativom EU”

 

Danijela Ilić REV, REV-BV, FRICS, Predsednik NUPS, član upravnog odbora TEGOVA i Predsednik odbora za Evropske Standarde procenu poslovanja (EBVSB) navodi: “ TEGOVA je posvećena uspostavljanju standarda koji su kompatibilni sa evropeizacijom poslovnih aktivnosti. Obrazloženje za sastavljanje standarda za procenu poslovanja za Evropu potiče iz potrebe za procenama vrednosti koje su konzistentne sa zahtevima evropskog zakona o kompanijama (EU Company Law) i potrebe za kvalitetnim procenama na koje se mogu osloniti investitori, finansijska industrija i procenitelji u Evropskoj Uniji i šire.

 

Zainteresovani korisnici mogu nabaviti prevod EBVS 2020 u sekretarijatu NUPS-a, a sve informacije o kupovini mogu se dobiti na mail office@procenitelji.org.rs ili na telefon 011/2422-961 i na veb sajtu udruženja na sledećem linku: https://procenitelji.org.rs/biblioteka/izdanja-standardi/

Originalno izdanje na engleskom jeziku možete pronaći na sledećem linku: https://tegova.org/static/f2f491b0d1308a81309cff4d4f59aa84/a5f96ed996a211_TEGOVA_EBVS_2020-digital_0.pdf

 

Inflacija i tržište nekretnina: gde su cene danas?

Izvor: https://finmedia.rs/nekretnine/inflacija-i-trziste-nekretnina-gde-su-cene-danas/

FinMedia Investments su pripremili najnoviju analizu u vezi sa tržištem nekretnina na temu inflacije, kamatnih stopa i povezanosti pomenutih indikatora sa tržištem nepokretnosti koju možete pročitati niže:

Beograd – Tržište nepokretnosti u prestonici Srbije nastavilo je uzlazni trend kretanja cena tokom svetske pandemije izazvane virusom Covid-19, ali ono što se mnogi investitori danas pitaju jeste  – da li će i kada doći do zasićenja tržišta i potencijalnog pada cena? Odgovor na ovo pitanje će mnogima narednih godina promeniti živote.

Kada govorimo o tržištu nekretnina u Beogradu, primetno je da je trend neobuzdanog rasta cena definitivno iza nas, što je bilo očekivano i u skladu sa našim predviđanjima i analizama krajem 2020. godine.

Naime, pored toga što cene nepokretnosti više ne rastu istim tempom kao pre pandemije, na pojedinim lokacijama poput Vračara primetan je za sada ipak veoma blagi pad prosečnih vrednosti kod pojedinih vrsta nepokretnosti poput jednosobnih stanova, pokazuju podaci sajta „Halo Oglasi”.

Inflacija – nova/stara reč u rečniku investitora

Osim pomenutog, ostali tržišni podaci nam takođe šalju interesantne signale za analizu. Naime, sve češće čujemo u javnom diskursu dobro poznati termin inflacije koji ulazi u rečnik svakodnevice ne samo među ulagačima, već i predstavnicima centralnih i komercijalnih banaka, kao i između korporacija i građana. Zašto sve učestalije počinjemo da govorimo o inflaciji?

Razlozi su jednostavni – neočekivano visoka inflacija povlači određene makroekonomske mere od strane centralnih banaka i njeno stavljanje u „zdrave okvire” od 2%, što je projektovani cilj većine glavnih finansijskih institucija u državi. Ukoliko je inflacija visoka duži vremenski period, centralne banke između ostalih makroekonomskih mera često donose odluku o povećanju referentne kamatne stope, čime kamatne stope komercijalnih banaka takođe počinju da rastu te novi dug privrede i građanstva počinje da bude skuplji, broj izdatih kreditnih sredstava niži, a štednja postaje isplativija.

Posledica pomenute politike jeste manji broj firmi i građana koji kredite uzima pod novim i nepovoljnijim kamatama, što obuzdava inflaciju i počinje da bude nova makroekonomska realnost privrede i građanstva. Trend se preslikava, naravno, na tržište nekretnina i samim tim cene nepokretnosti ne rastu onim intenzitetom kao kada su krediti povoljniji, lakše se do njih dolazi, kamatne stope su niske i inflacija se kreće uzlaznom putanjom.

Povezani članci

 

Dodatne preporuke centralnih banaka mogu uključiti i povećanje obaveznog učešća na 20% ili više procenata, što otežava dolazak do nekretnine širem broju investitora i građana, te cene mogu krenuti i obrnutim smerom od onog koji je u Srbiji na snazi od 2014. do danas. Kakva je trenutna situacija s inflacijom?

Veliki broj repromaterijala u građevinskoj industriji poskupeo je 70%, 80%, a pojedini i po 100% i to nije neočekivano posle krize izazvane koronavirusom. Prema poslednjim informacijama Republičkog zavoda za statistiku, godišnja stopa inflacije u Republici Srbiji je 3.3% (promena cena u junu 2021. godine u odnosu na isti period prošle godine), a mesečna stopa iznosila je 0.3% (rast potrošačke cene u junu 2021. u odnosu na maj 2021. godine).

Kao što možemo videti, brojke u vezi sa porastom opšteg nivoa cena jesu iznad projektovanih 2%. Iako oni koji trenutno imaju dugovanja prema bankama možda kratkoročno slave jer im dug doživljava „eroziju vrednosti”, ova situacija može biti kratkog daha.

To najbolje možemo videti ukoliko pogledamo svetske okvire jer dolazimo do istih trendova – inflacija u SAD-u iznosila je 5.4% u junu ove godine u odnosu na isti period prošle godine, dok je u Ujedinjenom Kraljevstvu dostigla nivo od 2.5% što je najviši broj od avgusta 2018. U Nemačkoj, najsnažnijoj ekonomiji Evropske unije, pomenuti indikator zadržao se na brojki od 2.3% za isti period.

Kao što možemo videti iz podataka, oni nam govore da su mere centralnih banaka za sprečavanje krize izazvane pandemijom učinile svoje. Privreda koja je bila „zapljusnuta” novcem tokom i nedugo posle pandemije samo reflektuje tržišne okolnosti. Dodatne neizvesnosti na tržištu i nekretnine kao „tvrda imovina” koja ne gubi lako na vrednosti, baš kao ni plemeniti metali, delovali su kao multiplikator makroekonomskih poteza centralnih banaka.

Sa druge strane, iz iskustva znamo da tržište nekretnina koje je ovog puta izbeglo krizu poput one 2008. godine merama centralnih banaka, na kraju ipak može zadesiti izazovan period kada govorimo o cenama.

Ukoliko analiziramo evropske i svetske trendove, naredna godina bi trebalo da bude ona u kojoj možemo očekivati povećanje kamatnih stopa centralnih banaka u ekonomijama poput Ujedinjenog Kraljevstva i SAD-a, barem prema trenutnom tonu koji dolazi iz pomenutih finansijskih institucija. Ukoliko Narodna banka Srbije odluči da pomenute svetske trendove sledi u 2022. godini, dodatni pritisak na cenu nepokretnosti biće viđen i na našem tržištu.

Sa druge strane, ne treba čekati sledeću godinu kako bismo razumeli stanje na tržištu nepokretnosti.

I današnji podaci koji mogu da se nađu na našem tržištu govore nam da pojedine lokacije u prestonici ne rastu ni približno istim intenzitetom kao što je to bio slučaj pre pandemije.

Beograd i nekretnine – kuda ide novi trend?

Podaci jednog od naših najposećenijih sajtova za oglase među kojima su i oni za prometovanje nekretnina, „Halo Oglasi”, govore u prilog trendu da je tržište nekretnina u prestonici stabilizovalo cene u periodu januar-jul 2021. godine u odnosu na isti period prošle godine i izašlo iz trenda rapidnog kretanja cena naviše iako pomenuta kretanja nisu još uvek u potpunosti prekinuta.

U okvir naše analize ubacili smo stambene jedinice na popularnim gradskim lokacijama – Starom gradu, Vračaru, Novom Beogradu i Savskom vencu.

Dalje, ukoliko u naše istraživanje dodamo jednosobne i dvosobne jedinice rezidencijalnog karaktera koje su ujedno i najčešće prometovane nekretnine u prestonici, razvoj tržišne situacije u 2021. godini na ovim lokacijama pokazuje trend stabilizacije ili blažeg rasta cena, daleko od viđenog između januara-jula 2019. i januara-jula 2020. godine koji je u mnogim gradskim opštinama pokazivao dvocifrene skokove u procentima.

Opština Prosečna cena u periodu januar-jul 2019. godine
Prosečna cena u periodu januar-jul 2020. godine Prosečna cena u periodu januar-jul 2021. godine
Vračar Jednosobni stan 2,203.06 €/m2 2,281.87 €/m2 2,266.57 €/m2
Dvosobni stan 2,025.35 €/m2 2,206.80 €/m2 2,322.57 €/m2
Stari grad Jednosobni stan 2,288.76 €/m2 2,636.07 €/m2 2,687.07 €/m2
Dvosobni stan 2,357.18 €/m2 2,544.40 €/m2 2,620.79 €/m2
Novi Beograd Jednosobni stan 1,757.82 €/m2 1,973.40 €/m2 2,060.86 €/m2
Dvosobni stan 1,538.24 €/m2 1,785.40 €/m2 1,973.86 €/m2
Savski venac Jednosobni stan 2,509.65 €/m2 3,022.80 €/m2 3,054.14 €/m2
Dvosobni stan 1,325.47 €/m2 2,913.53 €/m2 2,933.29 €/m2

Drugim rečima, kretanje prosečne cene u procentima na definisanim lokacijama u prestonici izgleda kao u tabeli ispod.

Opština Kretanje prosečne cene u periodu januar-jul 2019. godine u odnosu na isti period prethodne godine
Kretanje prosečne cene u periodu januar-jul 2020. godine u odnosu na isti period prethodne godine Kretanje prosečne cene u periodu januar-jul 2021. godine u odnosu na isti period prethodne godine
Vračar Jednosobni stan / + 3.57% – 0.67%
Dvosobni stan / + 8.95% + 5.24%
Stari grad Jednosobni stan / + 15.17% + 1.93%
Dvosobni stan / + 7.94% + 3.00%
Novi Beograd Jednosobni stan / + 12.26% + 4.43%
Dvosobni stan / + 16.06% + 10.55%
Savski venac Jednosobni stan / + 20.44% + 1.03%
Dvosobni stan / + 119.81% + 0.67%

Kretanja definitivno ukazuju da bi početak „hlađenja” tržišta nepokretnosti u Beogradu već mogao biti naša realnost u 2021. godini budući da je usporavanje rasta očigledno, ali najbolji presek stanja videće se ipak početkom sledeće godine kada podaci za tekuću budu bili potpuni.

Kao što smo ranije pisali u našim analizama, ova godina biće prekretnica i vesnik višegodišnjeg trenda jer će globalna kriza izazvana koronavirusom dobiti jasniji makroekonomski oblik kada mere pomoći privredi ne budu više na snazi.

Time će biti jasnija situacija u vezi s nekretninama u Srbiji, ali i u Beogradu. Ono što bi trebalo da bude fokus mikro investitora u narednom periodu sigurno jesu kretanje inflacije, kamatnih stopa i preporuka centralnih banaka komercijalnim finansijskim institucijama koje se odnose na stambene kredite, budući da bi u periodu turbulencija na tržištu ovi indikatori trebalo da jasno pokažu njegovo „zdravlje”.

Da li ćemo moći da računamo na značajnije „popuste” narednih godina prilikom ulaganja zavisiće upravo od trenda kretanja pomenutih indikatora koji snažno utiču na tržište nepokretnosti, iako finansiranje nekretnina iz kreditnih sredstava u Srbiji predstavlja manji udeo svih prometovanih nekretnina u odnosu na prosek u Zapadnoj Evropi.

Filip Leskaroski
Direktor FinMedia Investments

Ceo tekst u PDF formatu možete preuzeti niže:

 

 

Analiza_Inflacija i trziste nekretnina_FinMedia Investments

U novom Tegova European Valuer objavljen članak Danijele Ilić

Objavljen je novi broj žurnala European Valuer no.22 u kome možete pročitati i članak Danijele Ilić sa temom:

„EVS 2020 is focused on the future“

Dokument možete preuzeti na donjem linku:

European Valuer no.22

Izmene u UO

Na sednici UO NUPS, održanoj 09.04.2021, Upravni odbor je u svoj sastav kooptirao nove članove, i to Vuleta Mizdrakovića i Ivanu Stanojević, uz prethodnu evaluaciju njihove stručnosti i doprinosu u radu i ostvarivanju ciljeva NUPSa tokom prethodnih godina kao i spremnosti da se posvete članstvu u Upravnom odboru.

Mandat kooptiranih članova UO ističe kada i svim drugim članovima UO NUPS, kako je odlučeno na poslednjoj sednici Skupštine NUPS.

Novi članovi su kooptirani u skladu sa Statutom, nakon što su dva člana UO NUPS dali ostavke na svoje funkcije, i to Marko Popović i Nina Milenković.

 

doc.dr Vule Mizdraković

Vule je doktorirao na Univerzitetu Singidunum, odbranivši disertaciju iz oblasti stečaja.Od 2007. godine zaposlen kao saradnik u nastavi na Univerzitetu Singidunum za užu naučnu oblast Računovodstvo i revizija. Trenutno je prodekan za nastavu i angažovan je na predmetima: Računovodstvo, Finansijsko izveštavanje, Revizijska regulativa i Analiza finansijskih izveštaja.

Od 2010. godine, redovni je predavač i ispitivač na edukativnom programu Procena vrednosti nepokretnosti, na modulima iz oblasti računovodstva i statistike i Procena vrednosti mašina i opreme, u okviru Nacionalnog udruženja procenitelja Srbije (NUPS). Takođe je i član komisije za sticanje REV (Recognised European Valuer) sertifikata i Komisije za proveru rada licenciranih procenitelja.

 

 

 

Ivana Stanojević REV, licenca za procenitelja nepokretnosti br. 30

Ivana je diplomirani inženjer arhitekture i sudski veštak u oblasti arhitekture. Poseduje višegodišnje iskustvo u pružanju savetodavnih usluga na polju nekretnina, uključujući procenu, studije izvodljivosti i upravljanje projektima.

Od 2009. godine je upravni partner u kompaniji IBM Consult Ltd, što podrazumeva definisanje, kontrolu i implementaciju projekta za razvoj zemljišta, transformaciju korišćenja zemljišta, procenu imovine, pravnu verifikaciju i koordinaciju sa svim povezanim vlastima.

U okviru NUPSa, Ivana je trenutno i član Disciplinske komisije, RE i REV ispitne komisije i Komisije za proveru rada licenciranih procenitelja.

 

Nick French – PROCENITELJI – DA LI STE SIGURNI DA STE NESIGURNI?

NICK FRENCH

*Originalni tekst objavljen je u magazinu The Property Chronicle Weekly na sledećem linku https://www.propertychronicle.com/valuers-are-you-certain-youre-uncertain/

Procenitelji – da li ste sigurni da ste nesigurni?

4. februar 2021.

Vreme je da ukinemo klauzulu materijalne nesigurnosti za većinu procena nepokretnosti – tržište se do sada u velikoj meri adaptiralo na kovid.

Kasnog oktobra 2020, prezentirao sam rad na međunarodnoj Zoom konferenciji i sugerisao da su se, čak i u poodmaklom periodu drugog talasa korona virusa u čitavoj Evropi, tržišta nekretnina – samim tim i procenitelji- adaptirali do te mere da oslanjanje procenitelja na ograđivanje za „materijalnu nesigurnost“  nije više primereno. Za ovu moju sugestiju, koju deli i RICS, moderator mi je odlučno rekao da „živim u oblacima“. Njegov argument je bio da se ljudi zaista bore sa „zaključavanjima“ koje su nametnule vlade zemalja a koje vrlo  negativno utiču na njihov život, pa stoga procenitelji ne mogu objektivno da procene bilo koju nepokretnost. Iako bi ovaj nesporazum mogao biti rezultat mog lošeg izlaganja, mislim da se više radilo o strahu procenitelja koji rade na tržištima koja se razlikuju od pre-covid okruženja.

Dozvolite da objasnim. Kada je covid proglašen pandemijom u martu 2020. godine, mnoga profesionalna tela za procenu vrednosti, širom sveta, prepoznala su da potpuna stagnacija svih tržišta nekretnina znači da će nesigurnost u procenama biti veća od uobičajene. To se naziva „materijalna“ ili „nenormalna“ nesigurnost i odnosi se na stepen nesigurnosti da će procenjeni iznos odgovarati hipotetičkom iznosu u kupoprodajnoj transakciji na tržištu u tom trenutku. I, u tom periodu stagnacije, potpuno sam se složio da je prikladno dati takvu izjavu.

Ali, kao i kod svih šokova za sistem, tržišta se brzo prilagođavaju. Iako su lični gubici i poslovni neuspesi izazvani covidom bili i još uvek su traumatični, procenitelj ima obavezu prema klijentu da pruži profesionalnu procenu. Kada sam počeo da radim kao procenitelj, sećam se da sam razgovarao sa nekim mojim kolegama koji su radili tokom Drugog svetskog rata, u slučajevima kada su procene još uvek bile potrebne, radile su se bez dostavljanja tržišnih podataka. Iako su podržavali mene kao mladog procenitelja, bili su i prilično odbojni kada sam im sugerisao da nemam dovoljno dokaza na kojima bih mogao da zasnivam svoju procenu, komentarišući da „nisam svestan da postojim“. Procenitelj ne može odustati od svoje profesionalne odgovornosti.

Aktivno tržište je i dalje aktivno tržište čak i ako funkcioniše u uslovima užasne pandemije

Postavlja se pitanje: u kom trenutku prestajemo da koristimo materijalnu nesigurnost? I ovo pitanje ima dva odgovora: (1) u trenutku kada postoji dovoljna tržišna aktivnost u formi transakcija koja omogućava procenitelju da ima dovoljno podataka da odredi tržišnu vrednost bez ograđivanja od materijalne nesigurnosti; i (2) u trenutku kada se procenitelj prilagodio smanjenom obimu podataka o transakcijama i koristi sve druge oblike tržišnih podataka  za određivanje tržišne vrednosti.

Iskrenosti radi, većina procenitelja na transparentnim tržištima, poput Velike Britanije (tržišta na kojima postoji relativno lak pristup tržišnim podacima), imala je luksuz da već decenijama  analizira pouzdane dokaze o transakcijama, a samo u velikim krizama tržišta nekretnina, osamdesetih i devedesetih, bilo im je potrebno da se u većoj meri oslanjaju na druge forme tržišnih podataka da bi odredili vrednost. Istovremeno, kolege u netransparentnim  zemljama (tržištima na kojima, zbog kulturnih ograničenja ili autohtonih poslovnih praksi nedostaje dokaza o transakcijama) uvek su koristili druge forme tržišnih podataka da bi procenili tržišnu vrednost. To bi mogli biti podaci koje bi procenitelji sa transparentnih tržišta u prošlosti smatrali manje korisnim. Ali uticaj covid-a je takav da su sva tržišta zaustavljena i svi uporedivi dokazi o transakcijama i svi tržišni podaci nestali su u svim zemljama preko noći; tereni za igru su se izjednačili. „Materijalna nesigurnost“ procene je bio razuman stav u tom trenutku.

Ali to je bilo u martu. Do juna su se mnoga tržišta prilagođavala i, u nekim slučajevima, doživljavala bum. Prodaja stanova u Velikoj Britaniji i mnogim drugim zemljama širom Evrope doživela je neviđenu potražnju, jer su vlasnici nekretnina u velikim gradovima shvatili da je potreba da budu blizu posla manja (sada kada se kućni posao pokazao kao održiva opcija) i nastala je tražnja za provincijskim ili seoskim kućama sa više unutrašnjeg i spoljnog prostora. Ta promena u ponašanju potrošača, zajedno sa nekim državnim podsticajima  kroz umanjenje poreza na prenos imovine kako bi se pokrenulo tržište, dovela je do značajnih tržišnih aktivnosti. Toliko da se procenitelji više ne bi trebali oslanjati na bilo kakva upozorenja o materijalnoj nesigurnosti.

Isto tako tržišta industrijskih nekretnina i logističkih centara,  su doživela preokrete sa porastom on line kupovina. Čak su i kancelarijski i maloprodajni prostori,  koji su veoma teško pogođeni manjim brojem zakupaca i manjim posetama, ponovo počeli da imaju transakcije, iako po mnogo nižim cenama. Drugim rečima, na tim tržištima postoji dovoljno tržišnih dokaza u svim formama koji procenitelju omogućavaju procenu vrednosti bez bilo kakve klauzule o materijalnoj nesigurnosti. Svet se prilagođava.

Na drugim tržištima, na kojima još uvek nema dovoljno prometa, zabeležen je porast oglašavanja i drugih podataka, tako da procenitelji sada imaju dovoljno informacija da tržište tumače na odgovarajući način i daju procene na normalnoj osnovi. Samo za nekretnine čija se vrednost tesno povezuje sa operativnim profitom (restorani, sektori za razonodu i turizam) profesionalna tela i dalje, s pravom, predlažu upotrebu klauzule o materijalnoj nesigurnosti.

Dakle, moje boravljenje u oblacima je dosta precenjeno. Procenitelji moraju da shvate da klauzula o materijalnoj nesigurnosti nije kartica koja im omogućava oslobađanje od krivice.  Procenitelj je dužan da klijentu pruži njegovo profesionalno mišljenje o tržišnoj vrednosti. Aktivno tržište je i dalje aktivno tržište čak i ako funkcioniše u uslovima užasne pandemije. Procenitelj se na profesionalnom nivou mora odvojiti od emotivne borbe izazvane zaključavanjima i pružiti objektivno stručno mišljenje o vrednosti. Čak i na tržištima sa oskudnim informacijama, procenitelj mora prilagoditi svoje istraživanje u okviru procene tako da odgovara stanju na tržištu u tom trenutku. Konfuzija sa početka pandemije je prošla i više ne doživljavamo istu nesigurnost koja je pokrenula upotrebu klauzula o materijalnoj nesigurnosti. Nisu sva tržišta ista, a veština procenitelja nije samo da utvrdi za koje nekretnine je potrebna upotreba klauzule o materijalnoj nesigurnosti – važnije je da razumeju kada takva klauzula nije potrebna.

 

O Nick French-u:

Nick French je iskusni predavač u oblasti procena i za profesiju i za univerzitete. Poslujući u Real Estate Valuation Theurgy, nastavlja da piše radove, učestvuje na konferencijama i sprovodi internu obuku za profesionalce u oblasti nekretnina u zemlji i inostranstvu.

 

 

 

*Napomena: NUPS ne snosi nikakvu odgovornost povezanu sa verodostojnošću prevoda.